Kvantna medicina je nova naučna grana, ili još bolje reći objedinjenje energetske i moderne, komplementarnih i alternativnih grana medicine. U zadnjih par decenija kvantna medicina se razvila zahvaljujući otkrićima telesnog elektro-magnetizma. Ubrzanim razvojem moderne, pre svega kompjuterske tehnologije, postaje sve pristupačnija i ima sve više pristalica i u zvaničnoj medicini. Ja to često pojednostavim i kažem da je kvantna medicina simbioza holističkog tj. celovitog pristupa lečenju čoveka potpomognuta modernom tehnologijom.
- Nova medicinska grana koja spaja najsavremenija dostignuća biofizike i kvantne fizike sa poznavanjem energetskih polja organizma. Zvanično je u Briselu 1989. godine proglašena za medicinu trećeg milenijuma, nakon dugogodišnje primene u više od 1500 kabineta i nakon kliničkog ispitavanja njenog delovanja na više od milion i po pacijenata.
Ovaj novi naučni pristup je iznedren u bivšem SSSR-u i imao je nekoliko razvojnih faza. Predkliničko ispitivanje bilo je od 1964 do 1978. godine. Posle eksperimenata na mikroorganizmima i životinjama, 1978. počela je klinička primena i statističko praćenje rezultata.
Sredinom osamedesetih godina počinje teoretsko-eksperimentalna razrada i proizvodnja aparata sa ekstremno visokom frekvencijom. Nastala su dva tipa aparata: sa uskospektralnim i širokospektralnim dejstvom sa frekventnim opsegom od 53-78 GHz (milijardi herca ), što se podudara sa najčešće poremećenom mikrotalasnom frekvencijom tela. Ova ispitivanja naročito su zanimala tim stručnjaka koji se bavio kosmičkom medicinom. Naime, boravak kosmonauta u kosmosu podrazumevao je period i duži od godinu dana, a za to vreme izloženi su delovanju mikrotalasa. Istraživače je zanimalo kakav je uticaj mikrotalasa na njihove organizme.
Do kojih su otkrića došli sovjetski naučnici?
Ovaj novi naučni pristup je iznedren u bivšem SSSR-u i imao je nekoliko razvojnih faza. Predkliničko ispitivanje bilo je od 1964 do 1978. godine. Posle eksperimenata na mikroorganizmima i životinjama, 1978. počela je klinička primena i statističko praćenje rezultata.
Sredinom osamedesetih godina počinje teoretsko-eksperimentalna razrada i proizvodnja aparata sa ekstremno visokom frekvencijom. Nastala su dva tipa aparata: sa uskospektralnim i širokospektralnim dejstvom sa frekventnim opsegom od 53-78 GHz (milijardi herca ), što se podudara sa najčešće poremećenom mikrotalasnom frekvencijom tela. Ova ispitivanja naročito su zanimala tim stručnjaka koji se bavio kosmičkom medicinom. Naime, boravak kosmonauta u kosmosu podrazumevao je period i duži od godinu dana, a za to vreme izloženi su delovanju mikrotalasa. Istraživače je zanimalo kakav je uticaj mikrotalasa na njihove organizme.
Do kojih su otkrića došli sovjetski naučnici?
Posmatrajući kosmičke mikrotalase pronašli su mikrotalase u nama 30-300 GHz što znači da naše ćelijske podjedinice vibriraju u istom frekventnom opsegu. Ovo se običnim ispitivanjima ne moze uočiti, ali se podudarilo sa ranijim pretpostavkama i rezultatima do kojih je došao ugledni britanski naučnik Frelih, koji je potvrdio da živi sistemi vibriraju u opsegu od 30 - 300 G Herca. Primera radi, molekul vode ima vibracije od 30 G Herca.
Šta je po kvantnoj medicini ljudski organizam?
- Komplikovani kibernetski sistem sa veoma razvijenom energetsko-informativnom mrežom, integrisan na više nivoa. Odnosi ćelija-organ-organizam podrazumevaju projekcije i na horizontalnim i vertikalnim nivoima. To znači da su bolesti svesne ne samo ugrožene ćelije i organi, već sve ćelije čitavog organizma, te da su sposobne da ga brane preko mnogostrukih i veoma komplikovanih mehanizama samoregulacije. Kada se kaže "bolest", ima se na umu više segmenata tog fenomena, ili pojave. Utvrđivanjem bolesti otkriva se ili da je organizam u fazi ozdravljenja, ili je "poklekao" i svojim samoregulativnim mehanizmima ne uspeva da prevaziđe bolest, te mu u tom slučaju treba pomoć.
Šta se u našem organizmu dešava kad nam skoči temperatura?
- Povišena temperatura je jedna od manifestacija nekih bolesti, kao i što na bolest ukazuje i povećan broj limfocita u krvi. To signalizira da se organizam protiv "uljeza" bori, a mi smo već navikli da mu "pomažemo" uzimanjem određenih hemijskih lekova koji spuštaju temperaturu. Međutim, mi mu tako brišemo svest o postojanju problema u organizmu. Šta više, opterećujemo njegov suptilan sistem da prerađuje strane hemijske supstance, umesto da mu pomognemo da se sam izbori sa "agresorom" pokrećući ili podižući samoodbranu i samoisceljenje na viši nivo.
Mahanizmi samoodbrane i samolečenja
Kako se postiže da organizam sam organizuje samoodbranu i samoisceljenje?
- Preko imunostimulacije i oslobađanja sopstvenih medijatora tj. supstanci, koje će organizmu pomoći da prevaziđe bolest.
Narodna medicina u slučaju povećanja temperture koristi masažu stopala i šake alkoholom (koji je destilat prirodnih biljnih supstanci), što znači stimulaciju određenih biološki aktivnijih tačaka stopala i šake, kojim su oni krcati, dok kvantna medicina reguliše poremećene frekvencije, podiže imunološki status i uključuje vlastitu unutrašnju laboratoriju za proizvodnju supstanci koje pomažu da se bolest prebrodi.
Da li je povećan broj limfocita u krvi znak bolesti?
- Povećan broj limfocita u krvi tumačimo kao bolest, a zaboravljamo da limfociti "pamte" zdravo stanje organizma, bore se protiv "uljeza" i teže da se vrate zdravom stanju. Kada se njihov broj poveća, to govori da je organizam, već u jednoj od faza ozdravljenja, osim u veoma retkim malignim slučajevima kada je poremećena kontrola njihove produkcije.
Lečenje kvantnom medicinom znači izazivanje rezonantnog odgovora organizma, aktiviranjem mnogobrojnih puteva samoregulacije. Suština ove još nedovoljno poznate, ali priznate medicinske grane, je u oslobađanju endogenih tj. sopstvenih biološki aktivnih supstanci - vlastitih "medikamenata" koji su u znatno manjoj količini potrebni, ali su višestruko aktivniji od farmakoprepata. I što je najvažnije, oni su potpuno bezopasni. Nema alergijskih reakcija, nema predoziranja, a to nije zanemarljivo. Normalizacijom stresogenih i adaptivnih hormona, koagulacionih potencijala krvi, normalizacijom Ph i mnogobrojnih metaboličkih procesa, organizam sopstvenim snagama prevazilazi bolest. U tome je mehanizam delovanja kvantne medicine i njene neograničene mogućnosti u preventivi, ali i lečenju mnogih oboljenja čiji je uzročnik nepoznat.
Pri tome, važno je naglasiti sledeće:
• snaga signala kojim se deluje na organizam je krajnje niska, što potvrđuje da nije reč o fizičkom delovanju na organizam, već samo o informaciji koju on dobija da bi se sam pokrenuo ka izlečenju.
• evidentan je efekat produženog dejstva; uzlazna linija ozdravljenja, posle svake seanse; ali i posle završetka terapije, jer je organizam primio informaciju " šta mu valja činiti". lodgovarajuća reakcija organizma na delovanje elektromagnetnih talasa niskih intenzivnosti uglavnom se ne nalazi u zoni na koju terapeut deluje, već u zoni patološkog procesa, koji je po pravilu sasvim udaljen.
• kvantna terapija koriguje ne samo dinamičke procese koji bi izmenili sam defekt, već i bolest u celini. Primera radi, kod pacijenta sa čirom na želucu ili dvanaestopalačnom crevu, podvrgnutog ovoj terapiji, ne samo da će se zaceliti ulkusna grizlica, već će se izlečiti i ulkusna bolest.
• ovom terapijom postiže se normalizacija na fizičkom nivou i u mentalno-emotivnoj sferi pacijenta, što znači da se prevazilazi psihosomatska priroda oboljenja.
Je li većina bolesti psihosomatske prirode, odnosno da li je stres gotovo uvek okidač bolesti?
- Autor termina "psihosomatska medicina", Franc Aleksander, navodi da je stres okidač za mnoga psihosomatska oboljenja, a savremena istraživanja pokazuju da je čak od 75 do 90 odsto oboljenja, psihosomatske prirode. Stres je globalni napad spoljneg sveta na organizam, a pošto naš organizam i naši organi imaju različitu genetsku predispoziciju, tj. izdržljivost, to će "pucanje" organizma nastati upravo preko onih karika koje su najslabije. Na prvobitnoj listi Franca Aleksandera nalazilo se samo sedam psihosomatskih bolesti: astma, hipertenzija, tireotoksikoza, čir, ulcerozni kolitis, reumatoidni artrit, neurodermatitis. Sada je ta lista bolesti daleko veća.
Kako telo resetuje svoj sistem?
Kako biste objasnili odnos psihe i materije?
- Psihosomatska medicina pokušava da razreši još uvek nepoznat odnos između onoga što se naziva nesvesnom psihom i onoga što nazivamo materijom, a možda su psiha i materija zapravo ista pojava, jedna posmatrana iznutra, a druga spolja, kako je govorio još Jung. Takođe je poznato da su ćelije u mozgu i imuni sistem opremljeni i osposposobljeni za međusobnu komunikaciju. Ovo su potvrdila istraživanja dr Norman Kozins, što ukazuje da izloženost stresu i te kako utiče na pad imuniteta i na razvoj bolesti. Ako smo mi stabilni u psiho-mentalno-emotivnom smislu, nećemo pokleknuti bolesti i obrnuto. Kvantna medicina upravo uravnotežuje te nivoe.
Kad se može reći da je čovek zdrav, a kad da je bolestan?
- Nastanak bolesti se moze posmatrati sa različitih aspekata. Pre svega sa biofizičkog i biohemijskog. Savremena medicina je do šezdesetih godina 20. veka prednost davala biohemijskom aspektu koji je za razliku od biofizičkog bio lakše dokaziv. Od šestedesetih godina, u SSSR, Nemačkoj, Britaniji, Rumuniji, Italiji itd. iscrpno se istražuje biološko delovanje magnetnog polja i biofizičkih aspekata nastanka bolesti. U tom kontekstu se biofizički nivo posmatra kao dublji nivo nastanka bolesti, te se ona ne može prevazići samo delovanjem na biohemijski nivo koji predstavlja drugi stepenik u nastanku bolesti. Ukrajinski akademik Sergej Pantelemonovič Sitko, je u okviru naučno-istraživačke institucije "Vidguk", u Kijevu, u bivšem SSSR-u, okupio eminentne stručnjake iz različitih naučnih oblasti, koji su predstavili tzv."kvantnu fiziku živih sistema". Ona govori o tome da su svi živi sistemi, a ne samo ljudski, sposobni da prepoznaju za 0.01 odsto promenjenu frekvenciju elektromagnetnog talasa i da to registruju kao bolest. Znači organizam je zdrav kada u njemu postoji stabilna frekvencija elektromagnetnog talasa. Odstupanje od normalne frekvencije organizam registruje se kao bolest. Dok je stabilna frekvencija garant za stabilne biohemijske procese u organizmu i očuvanje zdravlja, promenjena frekvencija kanališe biohemijske procese na pogrešnu stranu, u bolest. Drugim rečima, gde nastaje devijacija elektromagnetnog talasa, gde je prekid protoka energije, tu nastaje obolenje.
Kako kvatna medicina leči obolenje?
- Vraćanjem poremećene frekvencije u normalu, ili bar približavanjem normali, putem milimetarske talasne terapije zvane MTT. Najnovija saznanja ukazuju da se na uspostavljanje ravnoteže može delovati generatorom sa ekstremno visokom frekvencijom, ali izuzetno male snage. Elektromagnetni talas zapravo daje informaciju koja se unosi u ćeliju, a ova je širi po organizmu i tako uklanja obolenje. Zamislite to kao da organizam kroz veoma komplikovanu energetsko-informativnu mrežu resetuje svoj sopstveni sitem.
Na koje zone na telu se deluje generatorom?
Zavisi od dijagnoze. Generatorom se deluje preko kože na akupunkturne tačke.
Zašto baš na akupunkturne tačke?
Jer su one osetljivije od drugih i brže prenose informaciju. Vrlo se malo zna da se sa akupunkturnim tačkama, ili kako ih Rusi zovu "Bat" biološki aktivnije zone, većinom podudaraju davno otkrivene i od strane savremena nauke dobro proučene: Zaharin-Head-ove ili Headove zone koze, Mackenzie-ve zone u mišićima, Refleksne zone potkožnog vezivnog tkiva, zatim bolne i dijagnostičke Valleix ove tačke, Erbove, trigger zone, aktivne tačke i tačke zone uzbune.
Kako ćelije razmenjuju informacije?
Opet se vraćamo na sovjetske naučnike i "kvantnu fiziku živih sistema" i ponovo interesantnu kinesku tradicionalnu medicinu, koju zapadne nauke dugo nisu prihvatale zbog njenih mističkih konotacija i zbog toga što u svoju filozofiju naizgled nije uključivala mozak i endokrine žlezde. Ispitivanja unazad dve decenije pokazala su da je akupunkturni sistem i te kako povezan i sa centralnim i sa perifernim nervnim sistemom, ali i sa endokrinim žlezdama. Kvantna fizika živih sistema predstavlja akupunkturni sistem kao dinamičku strukturu, a akupunkturne tačke se nalaze na mestima stvaranja trodimenzionalnih tzv. stojećih talasa - De Broljevih interferentnih talasa, koji su posledica refleksije od kože i kostiju, tzv. Frelihovih ekscitacija, a nastaju u izuzetno polarizovanim molekularnim podjedinicama u ćelijskimmembranama i citoplazminim proteinima.
Kojim putem ćelije jedna drugoj javljaju svaku informaciju?
- Najstariji tip komunikacije među ćelijama, potvrđeno je, nalazi se u veoma gustim pukotinastim spojnim kanalima ćelija (PSK). Njihova gustina na ovim tačkama 6 puta je veća nego na okolnom tkivu. Ovi kanalići su veoma osetljivi na izmenu jona kalcijuma, Ph i na izmenu voltaže. Znači, s jedne strane, na akupunkturnim tačkama imamo olakšanu provodljivost preko trodimenzionalnih stojećih talasa, a sa druge strane, preko ovih kanalića. Ovo utiče da se preko akupunkturnih tačaka lakše priđe informativnom sistemu organizma. U ovaj sistem se može ući sa veoma malom energetskom snagom.
Zanimljivo je da u elektromagnetnom akupunkturnom talasu postoje tzv. samo dva rezonantna frekventna prozora.
Šta su rezonantni frekventni prozori?
- Postoje dve mogućnosti dobijanja rezonantnih odgovora organizma, dok je sve ostalo primoravanje organskih sistema na reakciju.
Jedan rezonantni prozor se nalazi u elektromagnetnom opsegu krajnje niske frekvencije (ULF), dok je drugi u krajnje visokom frekventnom opsegu. Dokaz za postojanje ULF prozora su dobri klinički rezultati nemačke škole rezonantne terapije, kao i neki mehanizmi prekida bola, koji se aktiviraju izuzetno niskim frekventnim stimulacijama, a dokaz za krajnje visoku frekvenciju EHF(sinonimi: KVC-krajnje visokaja castota, MTT- Milimetarska Talasna Terapija, MRT-Mikrotalasna rezonantna terapija, ITT-Informaciono Talaso Terapija, EMI-elektromagnetna izlučenija, EHF-extremly high frequency radiation…). su izuzetni kliničko-terapeutski rezultati rusko-ukrajinske škole, čak i u lečenju veoma teških bolesti, poput aseptičkih nekroza glavice butne kosti, multifokalna skleroza, miastenija, dečje cerebralne paralize, dijabetesa, ishemijske bolesti srca, pa čak i nekih slučajeva raka.
Šta je po kvantnoj medicini ljudski organizam?
- Komplikovani kibernetski sistem sa veoma razvijenom energetsko-informativnom mrežom, integrisan na više nivoa. Odnosi ćelija-organ-organizam podrazumevaju projekcije i na horizontalnim i vertikalnim nivoima. To znači da su bolesti svesne ne samo ugrožene ćelije i organi, već sve ćelije čitavog organizma, te da su sposobne da ga brane preko mnogostrukih i veoma komplikovanih mehanizama samoregulacije. Kada se kaže "bolest", ima se na umu više segmenata tog fenomena, ili pojave. Utvrđivanjem bolesti otkriva se ili da je organizam u fazi ozdravljenja, ili je "poklekao" i svojim samoregulativnim mehanizmima ne uspeva da prevaziđe bolest, te mu u tom slučaju treba pomoć.
Šta se u našem organizmu dešava kad nam skoči temperatura?
- Povišena temperatura je jedna od manifestacija nekih bolesti, kao i što na bolest ukazuje i povećan broj limfocita u krvi. To signalizira da se organizam protiv "uljeza" bori, a mi smo već navikli da mu "pomažemo" uzimanjem određenih hemijskih lekova koji spuštaju temperaturu. Međutim, mi mu tako brišemo svest o postojanju problema u organizmu. Šta više, opterećujemo njegov suptilan sistem da prerađuje strane hemijske supstance, umesto da mu pomognemo da se sam izbori sa "agresorom" pokrećući ili podižući samoodbranu i samoisceljenje na viši nivo.
Mahanizmi samoodbrane i samolečenja
Kako se postiže da organizam sam organizuje samoodbranu i samoisceljenje?
- Preko imunostimulacije i oslobađanja sopstvenih medijatora tj. supstanci, koje će organizmu pomoći da prevaziđe bolest.
Narodna medicina u slučaju povećanja temperture koristi masažu stopala i šake alkoholom (koji je destilat prirodnih biljnih supstanci), što znači stimulaciju određenih biološki aktivnijih tačaka stopala i šake, kojim su oni krcati, dok kvantna medicina reguliše poremećene frekvencije, podiže imunološki status i uključuje vlastitu unutrašnju laboratoriju za proizvodnju supstanci koje pomažu da se bolest prebrodi.
Da li je povećan broj limfocita u krvi znak bolesti?
- Povećan broj limfocita u krvi tumačimo kao bolest, a zaboravljamo da limfociti "pamte" zdravo stanje organizma, bore se protiv "uljeza" i teže da se vrate zdravom stanju. Kada se njihov broj poveća, to govori da je organizam, već u jednoj od faza ozdravljenja, osim u veoma retkim malignim slučajevima kada je poremećena kontrola njihove produkcije.
Lečenje kvantnom medicinom znači izazivanje rezonantnog odgovora organizma, aktiviranjem mnogobrojnih puteva samoregulacije. Suština ove još nedovoljno poznate, ali priznate medicinske grane, je u oslobađanju endogenih tj. sopstvenih biološki aktivnih supstanci - vlastitih "medikamenata" koji su u znatno manjoj količini potrebni, ali su višestruko aktivniji od farmakoprepata. I što je najvažnije, oni su potpuno bezopasni. Nema alergijskih reakcija, nema predoziranja, a to nije zanemarljivo. Normalizacijom stresogenih i adaptivnih hormona, koagulacionih potencijala krvi, normalizacijom Ph i mnogobrojnih metaboličkih procesa, organizam sopstvenim snagama prevazilazi bolest. U tome je mehanizam delovanja kvantne medicine i njene neograničene mogućnosti u preventivi, ali i lečenju mnogih oboljenja čiji je uzročnik nepoznat.
Pri tome, važno je naglasiti sledeće:
• snaga signala kojim se deluje na organizam je krajnje niska, što potvrđuje da nije reč o fizičkom delovanju na organizam, već samo o informaciji koju on dobija da bi se sam pokrenuo ka izlečenju.
• evidentan je efekat produženog dejstva; uzlazna linija ozdravljenja, posle svake seanse; ali i posle završetka terapije, jer je organizam primio informaciju " šta mu valja činiti". lodgovarajuća reakcija organizma na delovanje elektromagnetnih talasa niskih intenzivnosti uglavnom se ne nalazi u zoni na koju terapeut deluje, već u zoni patološkog procesa, koji je po pravilu sasvim udaljen.
• kvantna terapija koriguje ne samo dinamičke procese koji bi izmenili sam defekt, već i bolest u celini. Primera radi, kod pacijenta sa čirom na želucu ili dvanaestopalačnom crevu, podvrgnutog ovoj terapiji, ne samo da će se zaceliti ulkusna grizlica, već će se izlečiti i ulkusna bolest.
• ovom terapijom postiže se normalizacija na fizičkom nivou i u mentalno-emotivnoj sferi pacijenta, što znači da se prevazilazi psihosomatska priroda oboljenja.
Je li većina bolesti psihosomatske prirode, odnosno da li je stres gotovo uvek okidač bolesti?
- Autor termina "psihosomatska medicina", Franc Aleksander, navodi da je stres okidač za mnoga psihosomatska oboljenja, a savremena istraživanja pokazuju da je čak od 75 do 90 odsto oboljenja, psihosomatske prirode. Stres je globalni napad spoljneg sveta na organizam, a pošto naš organizam i naši organi imaju različitu genetsku predispoziciju, tj. izdržljivost, to će "pucanje" organizma nastati upravo preko onih karika koje su najslabije. Na prvobitnoj listi Franca Aleksandera nalazilo se samo sedam psihosomatskih bolesti: astma, hipertenzija, tireotoksikoza, čir, ulcerozni kolitis, reumatoidni artrit, neurodermatitis. Sada je ta lista bolesti daleko veća.
Kako telo resetuje svoj sistem?
Kako biste objasnili odnos psihe i materije?
- Psihosomatska medicina pokušava da razreši još uvek nepoznat odnos između onoga što se naziva nesvesnom psihom i onoga što nazivamo materijom, a možda su psiha i materija zapravo ista pojava, jedna posmatrana iznutra, a druga spolja, kako je govorio još Jung. Takođe je poznato da su ćelije u mozgu i imuni sistem opremljeni i osposposobljeni za međusobnu komunikaciju. Ovo su potvrdila istraživanja dr Norman Kozins, što ukazuje da izloženost stresu i te kako utiče na pad imuniteta i na razvoj bolesti. Ako smo mi stabilni u psiho-mentalno-emotivnom smislu, nećemo pokleknuti bolesti i obrnuto. Kvantna medicina upravo uravnotežuje te nivoe.
Kad se može reći da je čovek zdrav, a kad da je bolestan?
- Nastanak bolesti se moze posmatrati sa različitih aspekata. Pre svega sa biofizičkog i biohemijskog. Savremena medicina je do šezdesetih godina 20. veka prednost davala biohemijskom aspektu koji je za razliku od biofizičkog bio lakše dokaziv. Od šestedesetih godina, u SSSR, Nemačkoj, Britaniji, Rumuniji, Italiji itd. iscrpno se istražuje biološko delovanje magnetnog polja i biofizičkih aspekata nastanka bolesti. U tom kontekstu se biofizički nivo posmatra kao dublji nivo nastanka bolesti, te se ona ne može prevazići samo delovanjem na biohemijski nivo koji predstavlja drugi stepenik u nastanku bolesti. Ukrajinski akademik Sergej Pantelemonovič Sitko, je u okviru naučno-istraživačke institucije "Vidguk", u Kijevu, u bivšem SSSR-u, okupio eminentne stručnjake iz različitih naučnih oblasti, koji su predstavili tzv."kvantnu fiziku živih sistema". Ona govori o tome da su svi živi sistemi, a ne samo ljudski, sposobni da prepoznaju za 0.01 odsto promenjenu frekvenciju elektromagnetnog talasa i da to registruju kao bolest. Znači organizam je zdrav kada u njemu postoji stabilna frekvencija elektromagnetnog talasa. Odstupanje od normalne frekvencije organizam registruje se kao bolest. Dok je stabilna frekvencija garant za stabilne biohemijske procese u organizmu i očuvanje zdravlja, promenjena frekvencija kanališe biohemijske procese na pogrešnu stranu, u bolest. Drugim rečima, gde nastaje devijacija elektromagnetnog talasa, gde je prekid protoka energije, tu nastaje obolenje.
Kako kvatna medicina leči obolenje?
- Vraćanjem poremećene frekvencije u normalu, ili bar približavanjem normali, putem milimetarske talasne terapije zvane MTT. Najnovija saznanja ukazuju da se na uspostavljanje ravnoteže može delovati generatorom sa ekstremno visokom frekvencijom, ali izuzetno male snage. Elektromagnetni talas zapravo daje informaciju koja se unosi u ćeliju, a ova je širi po organizmu i tako uklanja obolenje. Zamislite to kao da organizam kroz veoma komplikovanu energetsko-informativnu mrežu resetuje svoj sopstveni sitem.
Na koje zone na telu se deluje generatorom?
Zavisi od dijagnoze. Generatorom se deluje preko kože na akupunkturne tačke.
Zašto baš na akupunkturne tačke?
Jer su one osetljivije od drugih i brže prenose informaciju. Vrlo se malo zna da se sa akupunkturnim tačkama, ili kako ih Rusi zovu "Bat" biološki aktivnije zone, većinom podudaraju davno otkrivene i od strane savremena nauke dobro proučene: Zaharin-Head-ove ili Headove zone koze, Mackenzie-ve zone u mišićima, Refleksne zone potkožnog vezivnog tkiva, zatim bolne i dijagnostičke Valleix ove tačke, Erbove, trigger zone, aktivne tačke i tačke zone uzbune.
Kako ćelije razmenjuju informacije?
Opet se vraćamo na sovjetske naučnike i "kvantnu fiziku živih sistema" i ponovo interesantnu kinesku tradicionalnu medicinu, koju zapadne nauke dugo nisu prihvatale zbog njenih mističkih konotacija i zbog toga što u svoju filozofiju naizgled nije uključivala mozak i endokrine žlezde. Ispitivanja unazad dve decenije pokazala su da je akupunkturni sistem i te kako povezan i sa centralnim i sa perifernim nervnim sistemom, ali i sa endokrinim žlezdama. Kvantna fizika živih sistema predstavlja akupunkturni sistem kao dinamičku strukturu, a akupunkturne tačke se nalaze na mestima stvaranja trodimenzionalnih tzv. stojećih talasa - De Broljevih interferentnih talasa, koji su posledica refleksije od kože i kostiju, tzv. Frelihovih ekscitacija, a nastaju u izuzetno polarizovanim molekularnim podjedinicama u ćelijskimmembranama i citoplazminim proteinima.
Kojim putem ćelije jedna drugoj javljaju svaku informaciju?
- Najstariji tip komunikacije među ćelijama, potvrđeno je, nalazi se u veoma gustim pukotinastim spojnim kanalima ćelija (PSK). Njihova gustina na ovim tačkama 6 puta je veća nego na okolnom tkivu. Ovi kanalići su veoma osetljivi na izmenu jona kalcijuma, Ph i na izmenu voltaže. Znači, s jedne strane, na akupunkturnim tačkama imamo olakšanu provodljivost preko trodimenzionalnih stojećih talasa, a sa druge strane, preko ovih kanalića. Ovo utiče da se preko akupunkturnih tačaka lakše priđe informativnom sistemu organizma. U ovaj sistem se može ući sa veoma malom energetskom snagom.
Zanimljivo je da u elektromagnetnom akupunkturnom talasu postoje tzv. samo dva rezonantna frekventna prozora.
Šta su rezonantni frekventni prozori?
- Postoje dve mogućnosti dobijanja rezonantnih odgovora organizma, dok je sve ostalo primoravanje organskih sistema na reakciju.
Jedan rezonantni prozor se nalazi u elektromagnetnom opsegu krajnje niske frekvencije (ULF), dok je drugi u krajnje visokom frekventnom opsegu. Dokaz za postojanje ULF prozora su dobri klinički rezultati nemačke škole rezonantne terapije, kao i neki mehanizmi prekida bola, koji se aktiviraju izuzetno niskim frekventnim stimulacijama, a dokaz za krajnje visoku frekvenciju EHF(sinonimi: KVC-krajnje visokaja castota, MTT- Milimetarska Talasna Terapija, MRT-Mikrotalasna rezonantna terapija, ITT-Informaciono Talaso Terapija, EMI-elektromagnetna izlučenija, EHF-extremly high frequency radiation…). su izuzetni kliničko-terapeutski rezultati rusko-ukrajinske škole, čak i u lečenju veoma teških bolesti, poput aseptičkih nekroza glavice butne kosti, multifokalna skleroza, miastenija, dečje cerebralne paralize, dijabetesa, ishemijske bolesti srca, pa čak i nekih slučajeva raka.
U sledećem postu objašnjavamo kako deluje Detox Harmonizator, njegovu primenu i postignute rezultate
